Razum i osećajnost

      Osećajnost predstavlja izvor čovekovog života,reku koja je ograničena branama,kako ne bi došlo do potpunog izliva i propasti.

      Šta god da se radi u životu,sa puno osećaja i upornosti,uvek izađe na dobro,jer se tako dozvoljava da dve najlepše i najbolje "dame", radost i sreća, zakorače u naš život i ispune ga. Ovo se najbolje može primetiti kod mališana. Ona su tako željna svega i puna entuzijazma,te nije ni čudo što im dosta stvari ide od ruke. Ispunjavaju ih pozitivni osećaji,koje moraju odmah podeliti sa njima dragim osobama,osobito sa svojom porodicom; čime prenose sav taj pozitivizam na sve oko sebe. Kasnije,kako vreme odmiče,tako nam se osećaji sve vise menjaju,pod raznim uticajima; tako da i sama euforicnost varira. Međutim, nikako se ne bi trebalo predati kako se ne bi tonuli u životni glib usled stvaranja životnih gluposti zbog dopuštenja da nas negativne emocije ponesu. Ako to sebi dopustimo,prvenstveno će se mnogo manifestovati na nama i sve više ćemo tonuti do te mere kada uopšte neće biti spasa. U tom slučaju će reka osećaja krenuti da prolazi kroz nekoliko faza:

1. Reka ce početi neumoljivo da se kreće i lomiće brane(nećemo biti svesni radimo li pravu stvar ili ne)

2. Rastovršće se na sve strane dokle god nas ne potope(izgubićemo potpunu samokontrolu)

3. Ta reka izvora ce se pretvoriti u najopasniju vatru,koja ce nam postati najgori neprijatelj i u kojoj cemo izgoreti(naše razmišljanje će biti potpuno iracionalno i popuštaćemo dopuštenim i nedopuštenim stvarima,a možda čak i dobiti žarku želju da svima pružimo malo vatre koja je u nama; zbog koje možemo nastradati mi sami ili osobe koje volimo). 

Umesto toga, trebalo bi životom koračati mirno i pustiti da reka života teče kroz brane kako bismo se osećali bolje i mirnije.

       Budimo mirni, zadržimo po svaku cenu tu predivnu reku od  suše, jer je upravo ona smisao čovekovog života!